- код деда ставре печењара -
Наша прича
Печењара “Код деда Ставре” није само обичан ресторан, то је печењара са вековном традицијом која траје још из времена Карађорђа.
Након више од 200 година решили смо да пробудимо успомену на деда Ставру и његову брвнару и да Вам на модеран начин, али у духу традиције, пренесемо право значење “Код деда Ставре”.
Прича почиње далеке 1779. године у околини села Вишевац, родном месту Карађорђа. На путу који је водио ка Београду, а који је био познат и као трговачки пут, налазила се стара брвнара у којој су путници намерници могли да пронађу уточиште за себе и своје коње. Била је то “деда Ставрина брвнара”.
Деда Ставра, човек у поодмаклим годинама, ситног раста, увек је дочекивао госте са великим осмехом на лицу, осмехом који није могао да се сакрије испод дугачких, густих бркова. Свако ко је макар једном ушао у брвнару, могао је да осети топлину која је допирала из деда Ставриног осмеха. Код деда Ставре су се причале разне приче, препричавале легенде, а све то уз гутљаје домаће ракије и трпезе. Свако ко је макар једном боравио у овој брвнари причао је о њој годинама после.
Ипак, деда Ставрина брвнара је позната и по још нечему. Наиме, Крађорђе је од малена са својим оцем посећивао брвнару и често проводио време испред самог улаза, седећи на пању посечене тополе и гледјући трговачке караване како пролазе.
Много година касније, након битке или када је долазио у родни крај, Карађорђе је радо свраћао у брвнару да се окрепи уз јагњеће печење и домаћу ракију. Био је радо виђен гост јер, како би и сам рекао сваки пут када уђе код деда Ставре “Напокон код куће.”
Деда Ставрина брвнара је дуго била центар свих збивања, али је у једном походу Турака, спаљена. Ипак, више од 200 година касније, решили смо да пробудимо успомену на деда Ставру и његову брвнару и да Вам на модеран начин, али у духу традиције, пренесемо право значење деда Ставрине брвнаре.
Печењара “Код деда Ставре” се одликује управо традицијом из срца Србије, јелима припремљена на традиционални начин која гаје укус прошлости и посластицама какве су наше баке вековима спремале. Дођите да заједно наставимо са традицијом, причамо неке нове приче и пишемо историју деда Ставрине брвнаре.
